Народне умотворне из часописа Босанска вила

Извор: Викизворник

Народне умотворне из часописа Босанска вила[уреди]

Епске народне песме[уреди]

Женске народне песме[уреди]

Женске народне пјесме из збирка Ђорђа Бјелановића[уреди]

Шехерли-пјесме у Босни и Херцеговини (Из збирке Вида Вулетића - Вукасовића)[уреди]

Народне пјесме (Из збирке Ђорђа Петровића, протођакона)[уреди]

Чакавске народне пјесме (С отока Корчуле[1])[уреди]

Женске народне пјесме с Гласинца ( Из збирке Р. Ј. Чајкановића)[уреди]

Женске народне пјесме са Косова у Далмацији Скупио Сења Дјаковић[уреди]

Српске народне пјесме (придиклице)[уреди]

Дилберке[2] (Из збирке народ. умотворина Ст. Р. Делића)[уреди]

Шехерли пјесме из Босне и Херцеговине. Сакупио: од Омоља Живко[уреди]

Разне песме[уреди]

Народне приповетке[уреди]

Басме[уреди]

Трифковић, Стево. Врачања и гатања у околини сарајевској, БВ, I (1886), бр. 21, с. 329-331, бр. 22, с. 347.

Беговић, Никола. Живот и обичаји Срба граничара. Уроци, БВ, II (1887), бр. 3, с. 34-35.

Иванчевић, П. Стеванов. Уроци или зазори, БВ, VI (1891), бр. 5, с. 75-76.

Поповић Лазар М. Бајање противу ударца, БВ, VIII (1893), бр. 16, с. 243.

Кордунаш, М. Б. Низ српских народних празноверица из Горње Крајине, БВ, X (1895), бр. 15-16, с. 249-250; бр. 18, с. 292.

Ковачевић, К О Ђурђеву-дне (српски нар. обичај дјевојака мухамедове вјере), БВ, IV (1899), бр. 8, с. 119.

Миковић, Дионисије. Из српског љекарства, БВ, XVI (1901), бр. 17-18, 15. и 30. септембра 1901 год. с. 305-306.

Комосар, Остоја Д. Лијек од змије, БВ, XVII (1902), бр. 9, с. 176-177.

Петар Ст. Иванчевић. По питомој Босни поносној, БВ, XIX (1904), бр. 15-16, с. 291.

Бурлица, Сарион. Запис једног хоџе у хамајлији ђевојачкој, БВ, XXII (1907), бр. 17-18, с. 290,

Јовић, Јов. Лаз. Српске народне бајалице (у источном крају Краљевине Србије), Босанска вила, година XXIII (1908), број 7, с. 108-109,

Ове сам бајалице записао од своје бабе. Седнемо ја и она, па ми она прича управо баје, а ја бележим. Поред бајалица, које бају болесницима, дају им и неке лекове, који не утичу ништа на болесног. Сећам се да ми је баба давала, када сам једном имао прободе, да пијем воду у којој је преноћила главица белог лука са набоденим трњем и да ми је бајала неку бајалнцу, коју ми не хтеде казатн, говорећи: „Брж’ питао, брж’ лек био“, али сам чуо да спомиње: црне коње и црне узде. Ако се бајалицама при бајању зева, онда то значи да се болеснику баје, т. ј. да болесник болује од болести којој припада бајалица.

Звездан, 30. јануара 1908. г.

Прибележио: Јов. Лаз. Јовић.


Јовић, Јов. Лаз. Српске народне бајалице (у источном крају Краљевине Србије), Босанска вила, година XXIII (1908), број 8, с. 124-125,

Референце[уреди]

  1. Ове је пјесме тачно прибиљежио у Смоквици (на о. Корчули) мој врли пријатељ г. Фрањо Томишић Дежевић, учитељ, те ми их је уступио, а да их уврстим у мој бир. Хвала му! — Донашам ове пјеоме (ка’ обично) без икакве преинаке, те ми је примијетити, да су ове прве двије особито зламените, па се могу успоредити са шехерли пјесмама. — Но свој прилици ове шехерли пјесме унесене су на о. Корчулу из Равне Габеле, а Турци габељани били су одавна на гласу, па је и њихова пјесма прибранија... У свијем се нашијем странама припјева Бего од Габеле, а старијем је Корчуланима лако било упамтити мухамедовске шехерли пјесме, као нути што су ти они од давнина опћилн с Неретвани, на негда били с њима и у пријатељству, бива у савезу проти Млецима. В. В. В.
  2. Под овијем натписом имам прилично доста сакупљених пјесама женских. Већином су мухамеданске, а све из Требиња. При купљељу помогоше ми, или од њих прибиљежих: Авдо Кутовић, Милева Ружић, Савка Ћеранић, Фата Муја Тичића. Овим им овдје изражавам своју највећу благодарност на труду и љубави.