Расти боре што се брже море,
Да се пењем уз борове гране,
Да погледам низа сиње море
Иде л’ књига од драгога мога.
Иде књига од драгога мога: 5
„Удаји се, не уздај се у ме,
Ја се јесам јунак оженио
С удовнцом, неприликом својом;
Ја њу љубим, она мене неће,
Она жали првог мужа свога: 10
„Први друже, прва срећо,
Да ми можеш сада бити!
Чоју би ти покројила,
Ситна пуца поновила,
Нек душману срце пуца 15
У нас двоје гледајући.“
