Скадарка дјевојка (Босанска вила)

Извор: Викизворник


Скадарка дјевојка

Турска војска код Бојане пала,
И пред војском паша Бећир-паша;
И попеше бијеле чадоре,
Око паше аге и спахије
И његова дјеца јањичари. 5
С једну страну силна турска војска,
С другу страну Скадарка дјевојка,
Запрегла је уз руке рукаве
А уз ноге крмез — чивтијане[1].
Хвата воду у легене златне, 10
У њој топи пребијело платно,
Па га стере по зеленој трави.
Хоће цура платно бијелити,
Подвикује паша Бећир-паша:
„Ајд’ отален, Скадарко дјевојко, 15
Ти попусти свилене рукаве,
А низ ноге крмез — чивтијане
Не мами ми ага ни спахија,
А ни моје дјеце јањичара.“
Одговара Скадарка дјевојка: 20
„А не лудуј, паша Бећир-паша,
Док је мени Бојане водице,
Не бојим се ага ни спахија.
А ни тебе, паша Бећир-паша!“
Мучно бјеше паши Бећир-паши, 25
Па он пусти по војсци телала.
Телал виче љетњи дан до подне:
„Није л’ мајка родила јунака,
Добар јунак коња приранно,
Који море воду препливати, 30
Да ухвати Скадарку дјевојку?“
Ту се јунак наћи не могаше
Веће једно момче од Отина;
Он отиђе добром коњу своме
Па га куца дланом по сапима[2], 35
Па је своме коњу говорио:
„Мој дорате, вели, добро моје,
Могу ли се у те поуздати?“
Добар коњиц зборит’ не умије,
Ногом копа а ушима стриже, 40
А зубима јасле откидује,
Прилика је, препливати може.
Опрема га турско момче младо,
Опрема га, што год љепше може,
Притеже му четири колана, 45
А и пету ибришим тканицу.
Опремио себе н коњица,
Па он оде паши под чадора,
И поведе коња од мејдана.
Темена[3] је паши учинио: 50
„Идем тамо воду препливати,
Ако могу цуру ухватити.“
Њему вели паша Бећир-паша:
„Ајде сине, турско момче младо,
Ако тебн добра срећа буде, 55
Те ухватиш лијепу дјевојку,
Доведи је мени под чадора,
Немој њојзи лица обљубити,
Даћу теби један товар блага!“
Па отиде турско момче младо. 60
Подалеко коња заводио
Да га не бн цура сагледала.
На Бојану коња поћерао,
Готов бјеше воду препливати,
Не види га Скадарка дјевојка. 65
А кад га је цура сагледала
Бијело је платно оставила,
Не би ли се Туре забавило,
А проклето ни гледатн неће.
Скида с врата огру[4] од дуката 70
Па је баци по зеленој трави,
Не би ли се Туре забавило,
А проклето ни гледати неће.
Збаци с главе ал-фес[5] капу малу,
Накићену дробннјем бисером, 75
Не би ли се Туре забавило,
А проклето ни гледати неће.
За њом трчи турско момче младо
За русу је косу ухватио,
За бијелу руку прихватио, 80
Па је баци себи на коњица.
Моли му се Скадарка дјевојка:
„Богом брате, турско момче младо!
Не води ме паши у ордију,
Поврати ме Скадру каменоме; 85
Мој је бабо краље од Епира,
Честита ће тебе учинити;
Ја ћу баба мога умолити,
А тебе ћу знати до вијека!"
У том они до Бојане дојшли. 90
У воду ]е коња наћерао,
И лијепо воду пребродио,
Па одјаха коња од мејдана,
Скиде с коња лијепу дјевојку,
Па га даде лијепој дјевојци: 95
„Добро држи коња од мејдана,
Док исциједим воду из чизама,
Водај коња и тамо и амо!“
Па он сједе у зелену траву,
Па извади дрвену чутуру, 100
Па се напи жежене ракије,
Јер се бјеше тешко уморио.
Сједи лежи по зеленој трави,
А дјевојка коња заводнла,
Сузе рони, а Богу се моли, 105
Не би л’ Туре санак преварио.
Узданула, Бога споменула,
Па се она ману на коњица;
На Бојану коња наћерала
Готов’ цура воду препливати, 110
Ал’ је види турско момче младо.
Скочи јунак к’онда се помами
Трком трче, а из грла виче:
„Богом сестро, Скадарко дјевојко,
Врати мени коња од мејдана, 115
Не см’јем паши у ордију доћи!“
Одговара Скадарка дјевојка:
А не лудуј, турско момче младо,
И тебе сам ја прије братила,
А ти не знаш, што је побратимство; 120
Ни ја не знам, што је посестримство!
Не дам теби коња од мејдана,
Водићу га Скадру каменоме,
Ранићу га у подруму своме,
Док ми Бог да доброга јунака 125
Па ћу њему коња поклонити!"
А кад виђе турско момче младо,
Ђе му неће коња повратити,
Зави очи па у воду скочи.
А кад виђе Скадарка дјевојка 130
Што учини турско момче младо,
Она купи своје б’јело платно,
Па га баци на коња доброга;
Купи своје огре од дуката,
Па их меће себи око врата; 135
Опет гледа по зеленој трави,
Опет нађе ал-Фес капу малу,
Па је меће на лијепу главу;
Па отиђе Скадру каменоме
И одведе коња од мејдана. 140

Прибиљежио: Ј. Д.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

  1. Црвене гаће од свиле.
  2. Победриница.
  3. Турски поздрав.
  4. Огрлица.
  5. Црвен фес.

Извор[уреди]

Босанска вила, година I, број 11, Сарајево, 1. јуна 1886, стр. 170-172.