Веће ми је хвала додијала
И та хвала од два брата моја,
До два моја брата Бановића,
Хвалећи ми мога драгог дворе:
"Ја да знадеш, наша секо драга, 5
Каквом смо те младом момку дали[1]!
Двори су му, кано равно поље,
У двору му два златна дирека[2],
Уз диреке гонџа-ружа расте,
А по двору лете соколови, 10
И у двору жарко сунце сија!"
А ја одох, да им видим хвалу;
Љепши двори, него браћа кажу:
Што у двору два златна дирека,
Оно ми је свекар и свекрва; 15
Што покрај њих гонџа-ружа расте,
Оно ми је млада заовица;
Што по двору лете соколови,
Оно су ми браћа дјеверови;
Што у двору жарко сунце сјаше. 20
Оно ти ми мој драги бијаше.
