[Кад се жени Ћурчића Лутвага]
Кад се жени Ћурчића Лутвага,
Он узима Шиду Фејзагину.
Поручује Шида Фејзагина:
„Чујеш мене Ћурчића Лутвага,
Срежи мени бејаз антерију, 5
Па ми кити пуца низ њедарца,
Честа пуца, гђе ’но срце куца,
Све од срме и од чиста злата.
Да не море ни ал-катмер проћи,
А камо ли рука од јунака!“ 10
Лутво јој је срезат не могаше,
Већ он иде у кахву јараним’,
А све шути ништа не бесједи,
Питали га у кахви јарани:
„Што си тужан Ћурчићу Лутвага?“ — 15
— „Прођ’те ме се у кахви јаранн!
Синоћ ми је драга поручила,
Да јој режем бејаз антерију,
Да јој китим пуца низ њедарца,
Честа пуца гђе ’но срце куца, 20
Све од срме и од чиста злата,
Да не море ни ал-катиер проћи,
А камо ли рука од јунака,
А ја јој је срезати не могу.“
Кад то чуше у кахви јарани, 25
Поскочише на ноге лагане,
Срезаше му бејаз антерију,
Ударише пуца низ њедарца,
Честа пуца гђе 'но срце куца,
Све од срме и од чиста злата, 30
Да не море ни ал-катмер проћи,
А камо ли од јунака рука,
Дадоше је Ћурчића Лутваги.
Ну да виднш Ћурчића Лутваге
Он узима бејаз антерију, 35
Па је носи Шиди Фејзагиној.
Ту су они ђердек учинили.
Ну да видиш Шиде Фејзагине:
Гђе облачи бејаз антернју,
А сапуча пуца низ њедарца, 40
Честа иуца, гђе ’но срце куца,
Да не море ни ал-катмер проћи,
А камо ли од јунака рука,
Ну да видиш Ћурчића Лутваге
Просипље јој пуца низ њедарца. 45
Љуто цвили лијепа ђевојка,
Ал не цвили Ћурчићу Лутвага
Сва јој сасу пуца у њедарца,
Честа пуца, гђе ’но срце куца,
Све од срме и од чиста злата. 50
Није мог’о ни ал-катмер проћи,
А сад море од јунака рука.
Па јој вади двије бјеле дојке,
Љуби цуру међу очи црне,
Лахко штипа за бијеле дојке. 55
