Ја се сагнух до земље,
Убрах цв’јеће са земље,
Дадох драгом од жеље:
„Тако т’ неба и земље
Љубиш л’ иког до мене?“ 5
„Тако м’ неба и земље,
Баш никога до тебе!
Брзо нећу ни тебе,
Ћаће су нам будале,
А матере сотоне, 10
А та дјеца ђаволи,
Док се двоје састану,
Ту о нама шапоћу.“
