Коси Саво зелену ливаду,
Сеја Јела ручак донијела,
Паке стаде лице бијелити.
Ал’ говори ђувегија Саво:
„Ој Јелице, по Богу сестрице, 5
Ја би твоје лице обљубио.“
Кад то чује сестрица Јелица,
Она оде кроз гору зелену.
Кад је дошла Дрини води ладној,
Ал говори сестрица Јелица: 10
„Ој, лађари, моја браћо драга,
Поздрав’те ми мога браца Саву,
Нек не коси око Дрине траву,
Нек не пије Дрине воде ладне,
Попиће ми моје очи плаве, 15
Покосиће моје косе плаве.
