Пелин брала Хасан-агиница,
Па га стере по душеку драгом.
Говори јој ага Хасан-ага
„Што ће пелин по душеку трава?
Да Бог да те забољела глава!“ 5
Одговара Хасан-агиница:
„Није пелин трава за свакога,
Нит’ овако злато за такога!“
— Опет вели ага Хасан-ага;
„Шта је љубо, муком замукнула? 10
Шта ти фали у мом б’јелу двору?
Доносим ти свакога мјесеца
Све по мискал бијела бисера,
На годину по нове хаљине, —
И синоћ сам дибу ти скројио; 15
Да Бог да је љубо не дерала
Већ дерала удовица када!“
Како рече ага Хаеан-ага,
Како реко, онако се стекло.
Разбоље се Хасан-агиница, 20
Ја како се тешко разбољела,
Три леђена крви избљувала,
А четири зелена иједа —
И умрије жалосна јој мајка!
— Опрема је ага Хасан-ага — 25
А кад’ с врати кући са мезара
Стаде јунак садит винограде.
Туда шеће удовица када,
Њојзи вели ага Хасан-ага:
„Пођи за ме, удовице кадо!“ 30
Ал говори прелијепа када:
„Нећу ага, док не питам мајке!"
Па се врати свом бијелу двору
И говори остарјелој мајци:
„Иште мене ага Хасан-ага!“ 35
А вели јој остарјела мајка:
„Немој шћери ићи за Хасана,
Прегришће ти бућму суха злата,
Бућму злата око твога врата!“
Ал је кади жао Хасан-аге, 40
Оде када а не слуша мајку.
Када у двор Хасан-аги дође,
У двору му свега находила,
Па се она томе радовала;
А кад нађе дибу недерану, 45
Њу је када највише вољела.
Ал да видиш аге Хасан-аге
Спрема каду, да походи мајку,
И да од ње хаир дову прими. —
Док је каду у род опремио, 50
Три товара блага потрошио.
А кад када дође у матере,
Ту је мати дочекала л’јепо
И она им хаир дову дава.
Тад’ се врати двору Хасан-аге 55
Па је с њиме вијек вјековала
И лијепи пород изродила
Двије шћери и четири сина.
