Овце чува Смиљаница
Војводина чобаннца,
На путу се обувала,
На камену ужинала.
Отуд иде девет браће: 5
Најстаријем Млађен име
Најмлађему Радојица.
Млађен браћи проговара:
„Чујете ли осам браће,
Да просимо Смиљаницу, 10
Да женимо Радојицу!“
Испросише, поведоше. —
Кад су били иа раскршће:
Три маштраФе крви пале; —
Кад су били намастиру: 15
Намастир се затворио,
У кандила крв налила; —
Кад су били на вјенчању:
Све иконе затрептале,
Свијеће се потрнуле; 20
Кад су били у ложници:
Обасјала сјајна звијезда
Радојици у њедрима.
Проговара Радојица:
„Ја бора ти Смиљаница, 25
Ког си рода и племена?“
Одговара Смиљаница:
„Не знам борме Радојица,
Малана сам заробљена;
Јесам чула ђе казују, 30
Да ја имам девет браће:
Најстаријем Млађен име,
Најмлађему Радојнца“.
Проговара Радојица:
Прости Боже — по незнању! — 35
Не љубим кано љубу,
Но те љубим — ко брат секу;
Не грлим тс кано љубу,
Већ те грлим — ко брат секу!“
'Из збирке Н. Т. Кашиковића
Референце
Извор
Босанска вила, 1887, година II број 18. Сарајево, 15. септембра 1887, стр. 283.
