Сарајево, што си невесело,
Али гориш, ал’ те куга мори,
Ал’ те Јован хајдук поробио?
Нити горим, нит’ ме куга мори,
Нит’ ме хајдук Јован поробио, 5
Погинула ефендина Хана.
Долазило момче Сарајевче
Младој Хани по демир пенџере;
„Хајде, Хано. зове тебе бабо,
Обуци се што год боље можеш; 10
Продаје се хара на телалу,
Хоће ти је да купује бабо,
Па да види, да ти није кратка!“
Превари се, уједе је гуја,
Обуче се што год љевше може 15
Па се удри, што држат не може
Одведе је кроз ситне сокаке,
Заведе је ситнијем сокаком —
Закла Хану као јање мало.
Са ње скиде ђузел одијело 20
И са главе бисер и дукате.
Кад јој бабо из чаршије дође
Хану виче да му ћурак скине!
Хане нема да му ћурак скине.
Хану виче да му чизме свуче. 25
Хане нема да му чизме свуче.
Телал пуче по Сарај'ву граду,
Тражио је три бијела дана;
Кад четврти данак настануо,[1]
Нађоше је мртву у сокаку. 30
С тога нам је јадно Сарајево!
↑У Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине, одавде до краја песма гласи овако: нађоше је прекламу ко јање./Стога нам је јадно Сарајево/ и јадни су сарајевски момци.
Босанска вила, година ХVII, број 10, Сарајево, 30. мај 1902, стр. 194-195.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 528-529.
