Циганска заклетва
Украо Циганин у Србина козу. И Србин козу тражио, па пошто је пронашао и освједочио се да му је Циганин украо козу, онда позове Циганина и запита га: „Зашто ти Циго мени козу украде?“ Циго се поче клети да није козе украо, а овај му не вјерује — него му каже: „Е, добро, Циго, ја ћу ти вјеровати — ама да ми се закунеш у нашој цркви!“ Циганин на то одговори: „Хоћу, мени је то сво једно, али у цркви, али ђе на другом мјесту." Е, добро, Циго, ама чувај се да се криво не закунеш, јер има у нашој цркви икона, па ако се криво закунеш, одмах ћете онђе помамити!“ Богме то Циганину не би мило, ама није му друкчије — него како је, нека је. „Е, па, кад ћемо у цркву ићи, да ти се закунем?“ — „Богме, хајдмо одма, и зовнућемо попа да те закуне!“ Циго одговори: „па мене зар поп да закуне?“ „баш тебе, неће мене!“ — „Е, па, добро, мени је за то право!“ Отале пођу н зовну попа. Дођу у цркву. Поп отвори цркву и уљегне унутра а за њим Циганин скинуте капе у руци. Кад Циго виђе иконе по зиду у цркви, препане се и завика: „Шта сте ви свети избечили очи у ме? Оклен ви знате, да сам ја козу украо? Ако сам је украо, ја ћу је и платити, нећете ви.“ — и извади ћесу те плати Србину козу.
Забиљ. Милош Шешлија, ратар.
Референце[уреди]
Извор[уреди]
- Босанска вила, 1890, година V број 4. Сарајево, 28. фебруара 1890, стр. 60.