Вијали се гравранови
Изнад Маглаја,
Изнад куле Омер-бега
Тог силног бега.
Тад излази вјерна љуба, 5
Омер-бегова,
Па ми пита гавранове
Изнад Маглаја:
„Ој бога вам гавранови
Тице несретне! 10
Од куд јесте полећели
Од ког ли града?
Н’јесте л’ вид’ли Омер-бега
Мог л’јепог бега?“
Ал’ говоре гавранови 15
Изнад Маглаја:
„Чујеш наске вјерна љубо
Омер-бегова!
Ми смо јутрос од Добоја
Рано прерано; 20
Видили смо Омер бега,
Твог л’јепог бега.
Ено сједи у механи
Пије ракију
И он љуби крчмарице 25
И троши новце,
Воли љубит Добојкиње
Нег младу тебе."
Кад то чула вјерна љуба
Омер-бегова, 30
Она скочи са пенџера
Доље на земљу.
Мртва глава али опет
Поче говорит:
„Бог убио сваку ону 35
Л’јепу дјевојку,
Која иде за бекрију
И за ђидију,
Што се лола по механ'ма
И кафанама.“ 40
То изусти вјерна љуба
Омер-бегова,
Па се млада и не диже,
Више никада.
