Уродиле дуње Тановића,
Али оне Капетановића,
Подбира их сека и заова —
Снаха бл’једа, а заова б’јела.
Проговара мила заовица: 5
„Што си тако у образу бл’једа,
Јеси л’ бл’једа у матере била?“
„Нисам бл'једа у матере била,
Поблијеђех како у двор дођох!“
„Јеси л’ бл’једа везир паше баба, 10
Ил од наше пагашице мајке,
Ил од мене миле заовице,
Ил од нашег слуге Хусејина,
Ил од мога брата Мухамеда?“
„Нисам бл’једа везир паше баба, 15
Ни од наше пашинице мајке,
Ни од тебе, миле заовице,
Ни од вашег слуге Хусејина,
Вет од твога брата Мухамеда.
Док ми дође, пола ноћи прође, 20
Док обљуби и зорица дође;
Стид је мене везир паше баба,
Стид је мене пашинице мајке,
А и тебе миле заовице,
И вашега слуге Хусејина, 25
И земљице, што по њојзи ходам!“
