У махали[1] јадиџар-дјевојка[2]
Свој махали јаде задавала,
А највише једином у мајке[3].
Поручује јединога мајка:
"А, бора ти, јадиџар-дјевојко! 5
Не мами ми сина јединога.
Јер тако ми бора зеленога,
Начинит ћу дворе јаворове,
Око двора насадит стоборје[4];
У дворе ћу сина затворити, 10
Нек ми сједи у мермер-авлији[5]!"
Поручује јадиџар-дјевојка:
"О госпођо, јединога мајко!
У мене су крила лабудова,
Прелетјет ћу зелено стоборје, 15
Долетјет ћу у бијеле дворе:
У мене су очи соколове.
Ја ћу видјет твог сина јединог."
