Цмиљко биљко, беру л' те ђевоје?
„Мој драгане, што ме брати неће,
Кад од мене сва гора мирише
„И у гори камен становити;
„На камену јунак жаловити, 5
„Сузе рони, а броји године.“
— „Ој, године, моје негодине,
Ево има девет година дана,
Ко запросих у мајке ђевојку;
Мајка дава, а не дава бабо — 10
Дадох бабу небројено благо,
Бабо даде, а не даде мајка —
Мајци дадох чоху недерану.
Мајка даде, а недаду стрици —
Стрицим, дадох коње оседлане. 15
Стрици даше, браћа не дадоше
Браћ дадох ноже оковане.
Браћа даше, а не дају стрине —
Стринам дадох бурме и пршћење.
Стрине даше, сестре не дадоше 20
Купих сестрам сјајна огледала.
Вет рокоше даће ми ђевојку;
Сад што ће ми врази и ђевојка,
Кад ја јадан ниђе ништа немам.
Рећи ће ми лијепа ђевојка, 25
Да јој купим од саје доламу,
А ја јадан ниђе ништа немам!“
