Издераше баше јеменије[1]
Шетајући уз Пударковиће,
Гледајући Котлушину Мејру;
Гледао је соФта[2] Лакишићу:
„Срце душо, Котлушина Мејро, 5
Јеси ли се кола наиграла
И лијепих пјесам' напјевала?“
„Копиљане, софта Лакишићу,
Утегни се мукадемом пасом,
Да ти гонџа ружа не пропане, 10
Да ти Мејра другом не запане!“
Вели њојзи софта Лакишићу:
„Срце душо, Котлушина Мејро,
Ја се јесам утегнуо Мејро,
У кадије на мешће ми Мејро, 15
Неће гонџа ружа пропанути,
Неће Мејра другом западнути“!
Скуте свила из кола побјегла,
Својој мајци у крило панула:
„Моја мајко коме си ме дала, 20
Копиљану софти Лакишићу?“
Уз образ јој синлу[3] ударила:
„Мучи Мејро, зуб те заболио,
Да те чује софта Лакишићу
У мом би те двору оставио!“ 25
А то софта и слуша и гледа!
Шехерли пјесме из Босне и Херцеговине. Из збнрке Вида Вулетића-Вукасовића.
