Када Мурад нови бег бијаше,
Љепе ти му делије бијаху —
Ал’ најљепши Але бајрактаре.
Обдан Ало зелен бајрак вија,
Обноћ с бегом у душеку спава. 5
Кад је јутром јутро освануло,
А и жарко огрануло сунце,
Узе Але ситну тамбурицу,
Па се шеће у зелену башчу,
Па он сједе под жуту наранчу, 10
Та тамбура од сухога злата,
Жице су му косе дјевојачке,
Терзијан му перо соколово;
Ситно куца, танко попијева:
„Мили Боже, на свему ти фала! 15
„Већ имаде девет годин’ дана,
„Да ја дворим Мурад-бега млада,
„ Нико не зна, да сам женска глава,
„Ван Мураде беже, господаре,
„Који са мном у душеку спава; 20
„Ал’ ме ево преварише дојке,
„Свилени ми појас подуљкује —
„Живо ми је чедо под појасом!"
Мисли Але жалосна му мајка,
Да ту њега нико и не чује, 25
А то чује Мурад-беговица,
Па се враћа у бијеле дворе;
Она тражи Мурад-бега млада.
Ту јој бега код двора не бјеше;
Ал’ ето га уз то поље равно. 30
Далеко га млада угледала,
Мало га је ближе сусретала
И овако њему говорила:
„Госиодару, мој невјерни друже!
„Кад је јутрос јутро освануло, 35
„А и жарко огрануло сунце,
„Узе Але ситну тамбурицу,
„Па се шеће у зелену башчу;
„Па он сједе под жуту наранчу,
„Ситно куца, танко попијева: 40
„Мили Боже, на свему ти фала!
Већ имаде девет годин’ дана,
Да ја дворим Мурад-бега млада
Нико не зна, да сам женска глава,
Ван Мураде беже, господаре, 45
Који са мном у душеку спава.
Ал’ ево ме дојке преварише,
А свилени појас подуљкује —
Живо ми је чедо под појасом!"
„Ој,Бога ми, моја вјерна љубо! 50
„Прије вет ми недјелица дође
„Вјенча ћу се с’ Алом бајрактаром!“
Што је рек’о, то је учинио.
