Пошетала Смедеревка Мара,
По својему граду бнјеломе,
Сусрете је Јерина госпоја,
Па говори Јерина госпоја:
„Л’јепа ти си, Смедеревка Маро, 5
Да ми хоћеш што у роду бити:
Ја л’ невјеста, ја ли јетрвица,
Ја ли прва у махали кона!“
Говорила Смедеревка Мара:
„А бора ми, Јерина госпоја, 10
Не могу ти ништа своје бити,
Нит’ невјеста, нити јетрвица,
Нити прва у махали кона.
Мене мајка надалеко дала,
Преко мора, за дуждева сина.“ 15
Говорила Јерина госпоја:
„Ко те даде у з’о час му било!“
Проговара племенита Мара:
„Ја сам шћела, мене дао бабо;
Дужд ми посл’о кафтан од сунашца, 20
Дуждевица круну од звјездица,
А мој драги прстен од мјесеца.“
