Како хајдук наплаћује најам
Два хајдука пију вино хладно,
У Голији виш' Гацка планини.
Оба да ти по истини кажем:
Једно ти је Радошевић Лука,
А друго је Бајо Пивљанине, 5
И код њијех добрих тридес друга.
Па говори Бајо Пивљанине:
"Побратиме, Радошевић Лука,
Љето прође, хладна зима дође,
Веће нама нема четовања. 10
Калаузи друме изгубише,
А од пушке руке озебоше,
Сад хајдемо Рисну на Габелу,
Да ми ову презимимо зиму
До Ђурђева у прољеће дана, 15
Па ћемо ми опет четовати."
А рече му Радошевић Лука:
"Све ја чекам зиме и студени
Јер да знадеш оџак Љубовића,
Ту имаде пара и шићара: 20
У бега је пет стотин волова
И хиљаду рудаља овнова.
А знадеш ли, Бајо, побратиме,
Дворио сам бега Љубовића
За земана три године дана, 25
Кад с' изашле све три годинице,
У бега сам заискао плату,
Да ми плати најам три године.
Не даде ми ништа од најамства,
Већ ми даде чибук повр' главе. 30
Говори му љуба Љубовића:
'Господару, беже, Љубовићу
Не ударај Радошевић Луку,
Дивно нас је послужио Лука:
Гонио нам дрва из Буквице 35
И сијено са Огорјелице.' -
Још ме беже ударити шћаше,
Ја побјегох низ бијелу кулу,
Ама држах на кубуру руку;
С тога сам се, побро, одметнуо 40
И тебе сам наш'о харамбашу
И с тобом сам пошо четовати."
А Бајо му рече Пивљанине:
"Побратиме, Радошевић Лука,
Ја ти тамо ни крочити нећу, 45
Јер сам невјешт пољу Невесињу."
А говори Радошевић Лука:
"Побратиме, Бајо Пивљанине,
А ми ћемо чету дијелити."
Узе Лука собом петнес друга, 50
А за Баја петнес остануло.
Лука сину пољу Гатачкоме.
Пошто виђе Бајо Пивљанине,
Да је Лука непокорна глава,
Па за Луком ударио Бајо, 55
Па пристиже Луку и хајдуке.
Опет своје изм'јешали друштво,
Гацко поље ноћу преходише,
И планину Бобу прегазише,
У равнога Глога долазише. 60
Окле с' види кула Љубовића.
Онда пита Бајо Пивљанине:
"Ђе је, Лука, оџак Љубовића?"
А Лука му џефердаром каже:
"Ен' оџака и бијеле куле!" 65
Па ту бијел данак задануше.
Када ноћу по акшаму било,
Онда сину тридесет хајдука
Низ планину пољу Невесињу,
Па сађоше кули Љубовића. 70
Таика кула од седам бојева
Око куле шартова авлија
А авлија два боја висока.
Проговара Бајо Иивљанине:
"Побратиме, Радошевић Лука, 75
За што си ме доводио овђе,
Што се море изнијет' из града
Без мртвије' и без рањеније?"
А рече му Радошевић Лука:
"Станидер ми побро уз дувара, 80
Да ја теби станем на рамена."
Друг на друга: три горска хајдука,
А најгорњи Радошевић Лука.
Рука руци свијетло оружје,
Рука руци, док дадоше Луци, 85
Па ускочи у авлију Лука,
Па отвори на авлији врата,
Па упушти тридесет хајдука.
У авлији бјеше трговина,
Све се плаше рудати овнови, 90
А бучу се Сријемци волови.
Пробуди се беже Љубовићу
На бијелој од камена кули,
Па Фатију еестру дозиваше:
"Да ну, Фато, брзо на чардаку, 95
Зажди муму брату на чираку!"
Брже Фата на ноге скочила,
Па послуша брата Љубовића
И зажди му муму на чираку,
Па донесе брату Љубовићу. 100
Бег полеће низ бијелу кулу
У танкијем гаћам и кошуљи.
Љута га је причекала гуја,
На вратима Радошевић Лука,
Не гађа га од паса ханџаром, 105
А ни дугом пушком џефердаром,
Него руком за грло бијело.
Дрмнуше се под бијелом кулом.
Фајде нема, срамит' ни хајдука,
Јачи се је беже догодио, 110
Сави Луку до земљице црне,
Док процвили Радошевић Лука,
А допаде Бајо Пивљанине,
Па удари Бега Љубовића
Баш ханџаром међу лопатице, 115
Па м' указа црне џигарице,
Па Фатији ријеч говораше:
"Чујеш, Фато, сестро Љубовића,
Кажи мени, ђе је бега благо."
Кад г' уведе у једну одају, 120
Кад у њојзи до три саке блага,
Не би до три мазге покренуле,
Све то рушпе бјеху Мљетачкиње.
Када хајдук видио цекине,
Добро тридес најавио друга, 125
Па са плећа торбе испртише,
А по пуне блага напунише,
А најпошље Радошевић Лука
Из буџака метлу извадио,
По тавану цекине скупио, 130
Па и своју торбу напунио,
Па кренуше пољем Невесињем.
Колико су поља прегазили,
Не би веља пушка дотурила,
Не би мала ни хабера дала, 135
Докле рече Радошевић Лука:
"Побратиме, Бајо Пивљанине,
Остаде ми пусат и оружје
И бегова добра одорина,
И остаде дорат у подруму 140
И Фатија на чардак' ђевојка.
И то ваља колик торба блага."
Проговара Бајо Пивљанине:
"Ја сам невјешт пољу Невесињу."
А рече му Радошевић Лука: 145
"Вод' дружину у Бабу планину,
Јер је Баба хајдуцима мајка,
А сам ће се повратити Лука!"
Па се Лука на оџаке врати,
И Фатији ријеч говораше: 150
"О Фатија, дуго јадна била,
Дај ти мени рухо Љубовића,
Љубовића рухо и оружје."
Даде Фата, не шће ни ријечи.
Кад се дивно преодио Лука, 155
И о себи пусат објесио,
А Фатији ријеч говорио:
"Изведи ми из подрума дора,
Оседлана и опусаћена!"
Кад Фатија изведе дорина, 160
Прихвати га Радошевић Лука,
Па дорину сједе на рамена,
Тад му рече Фатија ђевојка:
"Јадан био Радошевић Лука,
Буд ми закла брата Љубовића, 165
И понесе благо готовину,
Зар ћеш, болан, мене оставити?
Да ја цвилим, кано кукавица,
Вет ми Лука десну пружи руку
Па ме баци за се на дорина, 170
Да бјежимо милој Гори Црној."
Лука цури десну пружи руку,
А Фатија њему обадвије,
Па је баци за се на дорина
Побјегоше друмом широкијем 175
Низ то поље Невесињско равно.
Сустигоше Баја и дружину,
Лука пусат и дората дава:
"Подијели по дружини, Бајо!"
"Нећу, Лука, данашњег ми дана, 180
У том нико свог дијела нема,
То с' добио без иједног друга."
И одоше здраво и весело
Сваки својој кући пјевајући.
Из збирке
Василије Рунде и Милана Србољуба.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
