Платно б’јеле Сарајке дјевојке,
На Миљацки — на сред Сарајева:
Пред њима је хашарија Мара.
Све дјевојке платно поквасише,
Али не ће хашарија Мара, 5
Већ се пење уз жуту наранчу.
Гдје је среће ту је и несреће,
Лоша срећа Мари прискочила:
Уједе је гуја из наранче.
Мара паде под жуту наранчу, 10
Мара паде Јово јој допаде.
Виш' ње Јово тугу туговаше,
Превелике јаде јадоваше:
„Ал’ ћеш умр’јет, ал’ ћеш преболити?
„Да знам да ћеш преболити Маро, 15
„Тражио б’ ти по мору хећима,
„Купов’о би по дукат мелема“.
Бона Мара једва проговара:
„Не мучи се, не тражи хећима,
„Видиш млада преболит’ ти не ћу. 20
„Видиш аспе око белензука,
„Видиш цв’јета од онога св’јета?!“
То изрече — лако душу пусти.
