[Пошетала Стака и Јованка]
Пошетала Стака и Јованка,
Сусрета их Јово капетане,
Божју им помоћ називао:
„Божја помоћ, лијепе ђевојке!“
Стака му се до земље савила, 5
А Јованка ни гледати неће.
А вели јој Јово капетане:
„Олсум, олсум, лијепа ђевојко!
Сама ћеш ми у поноћи доћи,
Само гола у танкој кошуљи!“ 10
Оде Јока двору бијеломе.
Кад је било ноћи у поноћи,
Најприје је вода попанула,
А послије ватра опалила
Сва се свуче до танке кошуље. 15
Она оде двору Јованову,
Па закуца халком на вратима.
Јово јој се јави са пенџера:
„Шта је бона поносна Јованка?“
— „Прођи ме се Јово капетане: 20
Најприје ме вода попанула,
А послије ватра опалила,
Сва се свукох, остах у кошуљи,
Онда твојој танкој кули дођох!
Но отварај на авлији врата! 25
Твоје су се р’јечи испуниле“.
