У Агана у мога драгана,
У драгога у шећера мога,
Мишће душа а шећерли уста
И бисерли сијах наусница,
Очи црне, трепавице вране, 5
Прекриле му румен јагодице.
Ја му млада и не гледам мала,
Вет му гледам ума и памети,
Да за шта ћу оставити мајку
И лијепо царство ђевовање; 10
Не бих царство за Цариград дала,
Б’јела лица за три пашалука,
Црна ока за три кадилука;
А синоћ сам и без паре дала,
За недрага, порад пуста блага, 15
И том ми је мила мајка крива,
Брига јој се око срца свила!
Синоћ су ме друге прекориле:
„Драга бона, жени ти се драги!“
Нек се жени, жељела га мајка! 20
И ја ћу му на весеље доћи,
Добар ћу му принос донијети:
Мрко бравче и црне колаче —
Црно њему до вијека било!
Свекру бабу б’јелу ахмедију — 25
Да Бог да му приспјела ћефину!
Свекрвици свилачу кошуљу —
Свиле јој се кости од болести!
А заови капљу бохчу златну —
Капале јој кости од болести! 30
А драгоме мркога јаглука —
Смркло му се, а не свануло му!
