Сан уснила Хасан-агиница:
Пухну вихар с високе планине
И однесе алем са џамије,
Хасан-ага диван кабаницу,
Свекрви јој бијел чембер с главе, 5
Како снила, тако се пренула,
Од земље је на ноге скочила,
На оџаку ватру наложила,
А уз ватру кахву приставила.
Она узе калајли ибрике 10
И узима турски абдест на се.
Па дозивље кадуну свекрву:
„Мати моја, Али-беговице,
„Какав сам ти чудан сан уснила!“
„Кажи мени, мила снахо моја!“ 15
Све јој каже, што је и како је:
„Свекрвице, мила мати моја,
„Пухну вихар с високе планине,
„И однесе алем са џамије,
„Хасан-аги диван кабаницу, 20
„Теби, ма јко, бијел чембер с главе“.
То кадуни врло мрско било;
Па кадуна ’вако говорила:
„Хајр иншала, мила снахо моја,
„Гдје се снило, ту се не колило, 25
„Већ у твоје браће Атлагића!“
А вели јој Хасан-агиница.
„Немој тако, мила мати моја,
„Вего само на хаир окрени!“
Мало вр’јеме, дуго не трајало, 30
Донесоше мртва Хасан-агу!
