Мајка Зулку ситно плетијаше —
Од петеро и од деветеро;
Уз плетиво Зулку сјетоваше:
„Гоји, шћерко, дуге плетенице,
„Стара ће те удомити мајка, 5
„Гдје ћеш наћи свекра и свекрву.
„Ти ћеш њима лако угодити:
„Поклоњај се, а не одговарај!...
Млада Зулка мудро сјет примала.
Запроси је Захим Алај беже — 10
И одведе двору бијеломе.
Кад је прошла годиница дана,
Роди сина Захим-беговица.
Свекрва јој сина честитује:
А она се њојзи поклоњаше. 15
Кори мајка свог’ Захима сина,
Што је дов’о нијему кадуну.
Кад је прошла друга годиница,
Роди када и другога сина.
Свекрва је опет честитује — 20
Када јој се само поклањаше.
Кори мајка свог’ Захима сина:
„Чу ли мене, Захим Алајбеже,
„Нијем ће ти евлад останути!
„Већ ти хајде Новом бијеломе, 25
„Па доведи Новкињу дјевојку.
„Што ће теби нијеме кадуна,
„Да ти рађа нијеме синове!?“
Кад је Зајку корба додијала,
Он опреми брата Мехмед-бега, 30
Да му проси Новкињу дјевојку,
Да ј’ испроси и двору доведе.
Кад Мехмед бег доведе дјевојку,
Кад је био близу двора свога —
Обуче се Захимбеговица 35
И обуче два нејака сина,
Па ишета пред бијеле дворе.
Угледа је Новкиња дјевојка,
Па говори до себе дјеверу:
„Ој, Бога ти, брате Мехмед-беже, 40
Шта се оно пред дворима сјаји —
„Ил’ је сунце са неба пануло?!“
— „Није сунце са неба пануло,
„Већ оно је мила снаха моја
„Су њезмна два нејака сина“. 45
У том стигну пред бијеле дворе.
Проговара са коња дјевојка:
„Селам халећ, нијема кадуно!
„С ким ћеш одсад више вечерати,
„С киме ли ћеш у ложницу поћи?“. 50
Проговори нијема кадуна:
„Халећ селам, брза говоркињо!
„У овоме двору н’ угодила,
„Брже свога баба походила;
„Ја ћу спават с’ мојим Алај-бегом, 55
„Вечерават с’ свекром и свекрвом!“
Скочи с коња беже, Мехмед-беже,
Па улеће у бијеле дворе,
Те завика из грла бијела:
„Муштулук ми брате од матере, — 60
„Проговори нијема Зулејка!...“
Шемлук чини Захим Алај-беже —
Виши шемлук, већ кад се је женио;
А Новкињу брату поклонио —
