Из горице вила, оженила сина
И довела вила бијелу латинку
Ал говори вила бијелој латинки:
„Снао моја мила, бијела латинко,
Ложи мени ватру, да ми дима нејма, 5
Мети мени кућу, да ми праха нејма
Носи мени воду да ми труња нејма!“ —
Ал говори њојзи бијела латинка:
„Свекрвице моја, из горице вило,
Ајд’ ти, мени, купи: дрво шимширово, 10
Ложићу ти ватру, да ти дима нејма;
Ајд’ ти, мени, купи перо пауново,
Мешћу теби кућу, да ти праха нејма;
Ајд’ ти, мени, купи од злата маштрафу[1]
Носићу ти воду, да ти труња нејма. — 15
