Ђузел-Ана[1] лице умивала
На Неретви лађаној водици:
Ту Иван-бег добре коње поји.
Задјеше се очи Анетине
За злаћене токе Иванове,
Омче[2] јој се мества[3] по папучи, 5
А папуча по мермер-камену,
Ђузел Ана у воду панула.
Туј пролази Филип момче младо.
Братими га беже Иван-беже:
"Богом брате, Филип момче младо, 10
Извади ми из воде дјевојку,
Ево теби стотину дуката!"
Ал говори Филип момче младо:
"А бора ми, беже Иван-беже,
Не смијем ти вадити дјевојке, 15
Јер сам ноћас зао сан уснио:
Гдје мој калпак плива по Неретви,
А мој ђогат по мејдану[4] трче!"
Опет вели беже Иван-беже:
"Богом брате, Филип момче младо! 20
Ево теби стотину дуката
И лијепи читлук[5] на Загорју!"
Преварио се Филип момче младо,
Не вара се на дукате жуте,
Већ на лијеп читлук на Загорју, 25
Па заплива у воду Неретву.
Водна мутна, а дјевојка крупна,
Док[6] потону Филип момче младо.
Кад то виђе беже Иван-беже,
И он скочи у воду Неретву. 25
Вода мутна, а дјевојка крупна,
Док потону беже Иван-беже.
Из воде се ништа не виђаше,
Већ бијеле руке Анетине
Око гојна грла Иванова.30
