[Хвалила се лијепа ђевојка]
Хвалила се лијепа ђевојка,
Да је није нико пољубио,
Већ ако је у лудости мајка.
То се чудо подалеко чуло,
То се чуло у пјану механу, 5
У механи Јауз Салих-ага.
Кад то чуо Јауз Салих-ага,
Златном чашом о тле ударио,
А трпезу ногом погазио,
Па он оде својој дајиници. 10
Говорио Јауз Салих-ага:
„Дајинице, по Богу мајчице,
Расплети ми туру од перчина!
Оплети ми ситне плетенице!
Подвуци ми сурму дјевојачку! 15
Ја ћу бити сељанка дјевојка.“
Дајиница одмах послушала.
Расплеће му туру од перчина,
Оплете му ситне платенице,
Подвлачи му сурму дјевојачку. 20
Ти би рек’о, па би се заклео,
Да је оно сељанка дјевојка.
Ну да видиш Јауз Салих-аге,
Одмах оде својој милој мајци,
Па говори остарјелој нени: 25
„Спремај нено господску вечеру!
Сву господу зови на вечеру,
А и ону лијепу дјевојку!
Ја ћу бити сељанка ђевојка.
Све ћу љубит у скут и у руку.“ 30
То је мајка једва дочекала.
Она спрема госпоску вечеру.
Сву господу зове на вечеру.
Најпослије лијепу ђевојку.
Ја да видиш сељанке ђевојке. 35
Лијепо их она дочекала.
Сваког љуби у скут и у руку,
А ђевојку у бијело лице.
Не љуби је како 'но се љуби,
Већ је коље као гуја љута. 40
Говорила лијепа ђевојка:
„Бог т’ убио сељанко ђевојко,
Не љубиш ме како ’но се љуби,
Већ ме кољеш, као гуја љута!“
Ну, да видиш сељанке ђевојке: 45
Даде њима господску вечеру;
Господа се по том разиђоше.
Ну, да видиш сељанке ђевојке:
Она оде својој дајиници
Па расплете ситне плетенице, 50
А оплете туру од перчина,
Па ми скиде сурму ђевојачку,
Па узимље седефли тамбуру,
И отиде широким сокаком
Испред двора намкиње ђевојке. 55
Ситно куца, гласно попијева,
А уз сваку ријеч припијева:
„Срце, душо, намкињо ђевојко!
Синоћ сам ти пољубио лице
У мом двору на чардаку моме.“ 60
Све то слуша иамкиња ђевојка,
Па заплака као гуја љута:
„Гром т’ убио Јауз Салих-ага,
Ти си био сељанка ђевојка.
Ниси моје пољубио лице, 65
Већ се клао као гуја љута.“
Одговара Јауз Салих-ага:
„Срце, душо, намкињо ђевојко!
Сиђи доли низ танану кулу!
Када сам те јунак пољубио, 70
Одмах сам те, душо, севдисао,
Севдисао и замиловао.
Узећу те за вјерну љубовцу.“
То је цура једва дочекала,
Она сиђе низ танану кулу. 75
Прихвати је Јауз Салих-ага,
Па је води свом бијелу двору.
Одмах момче нићах учинило.
И вјенчаше драго за драгога.
