Ко зло чини и дочека га
Била три брата, па један био будаласт, а она друга два паметна. Будалаш није ништа радио, већ само готовину јео. То је било криво његовој браћи, да се они и за њега муче, а он само да дембелише, па се зговоре, да оставе будалаша, па да побјегну.
Тако и учине. Будалаш, кад огладни, пође да их тражи, па, трчи, трчи стигне их. Зачуде се браћа кад га угледају, па га стану ћерати, а он им рече: „Дајте ми што да једем, па ћу ићи.“ Браћа му дају те једе, па отален ее они крену даље.
Будалаш опет огладни, потрчи за браћом и стигне их. Опет му дају те једе, а они пођу даље, но кад их и по трећи пут будалаш стигне, а они шта ће, куд ће, него га поведу са собом.
Ишли су тако, ишли, док нађу једнога дива, који је имао три шћери и понуде се да у њега раде. Див им рече: „Узећу вас, јер ево ми је приспјела жетва, али, ако се смијете подухватити, да ћете вас тројица више од мене нажњети, а ако то не учините нема на вама гдаве.“
Браћа пристану, али кад погледаше како див жање, препадоше се, но будаласти брат завара очи диву и његовим шћерима, па укради ондале мало, одавле мало, па на њихов нажањ. Кад би у вече, а њих тројица нажљели више од дива.
Зачуди се див шта би. Одведе браћу кући, па намисли да их ту ноћ убије. Кад у вече легну, покрије див шћери црнијем ћебетима, а браћу бијелијем, кад се ноћу пробуди да их распозна, и тако легну сви спавати. Кад остали поспу, а оно скочи будаласти брат, па скине с дивовијех шћери црна ћебета, па их баци на браћу, а бијелијем њих покрије.
Див, кад устане, узме сјекиру, па дошавши до бијелијех покроваца, размахне, те убије своје шћери, па опет легне спавати. Кад било пред зору, будаласти брат пробуди своју браћу па побјегну. Кад у јутру див се пробуди, види шта је учинио, али касно.
Браћа се крену даље, па дођу у један град и погоде се у цара да служе. Опет им се додија будаластог брата ранити, па смисле да га се како опросте. Наговоре цара, да пошаље њихова брата диву да донесе његов јорган. Цар одма дозове будалаша, каже му шта жели, те, ако вели не испуни нема му на рамену главе. Будалаш се крене на пут, хајде, хајде, дође у дивове дворе и застане дива да спава, покрио се оним јорганом.
Будалаш повуче јорган, а оно на њему пуно прапораца, па стадоше звечати. У том се див пробуди, уфати будалаша и свеже га. Сјутра дан оде див у шуму, а његова жена била тешка, па стане цијепати дрва. Кад је виђе будалаш рече: „Немој се ти мучити тако трудна, већ одријеши ме, ја ћу да ти дрва нацијепам!“ Жена га одријеши, а он шчепа сјекиру, па жену у главу,узме јорган па бјеж час прије док није див дошао.
Кад дође будалаш цару и донесе јорган, сви му се зачуде. Но опет браћа наговоре цара, да пошаље будалаша, да му донесе живога дива. Будадаш се преобуче у друго одијело па пође опет диву. Хајде, хајде тако, док дође у дивове дворе и застане дива код куће.
„Помоз Бог диве!“ рече будалаш, па га стане питати није ли видио какве људе, да воде жену, вели украли ми је, па сам пошао да је тражим. „ И мени су украли јоргана рекне див, „већ хајдемо заједно да их потражимо!“
Будалаш наговори дива да легне у сандук, па да га он носи. Див легне, а он клинце, па га закује. Отале, понесе он сандук, и хајде, хајде, дође цару, спусти му сандук, па побјегне. Цар дозове дунђера да откује сандук, скупе се око њега и браћа будалашева и други. Кад дунђер откова сандук изиђе див, па кад угледа у соби свој јорган, ражљути се па убије и цара и све оне што су били у соби, па и будалашеву браћу. —
Из збирке: Н. Т. Кашиковића
Извор[уреди]
Босанска вила, година I, број 3, Сарајево, 1. фебруар 1886, стр. 46-47.