Сан уснио беже Омер беже,
Ђе му дође увехла јабука
Од пунице и од заручнице,
И у њојзи стручак каранфила —
Пропупчо је, ал’ не процаптио! 5
Па он санак Хусу слузи каже:
„Ја сам ноћас чудан сан видио,
Ђе ми дође увехла јабука
Од пунице и од заручнице
И у њојзи стручак каранфила — 10
Пропупо је, ал’ не процаптио!“
А вели му слуга Хусејине:
„Табир бих ти санак учинио,
Ако ћеш ми вјеру заложити,
Да ми не ћеш ништд учинити.“ 15
А вели му беже Омер беже:
„Тврда вјера, вјерна слуго моја,
Ништа теби учинити не ћу!“
„То је твоја љубљена ђевојка;
Штоје у њој стручак каранфила. 20
Пропупчао, ал’ не процаптио —
Живо јој је чедо цод појасом,
Оживило, ал’ не заплакало!“
Када чуо беже Омер беже,
Махну главом, сузам оборио, 25
А Хусу је слузи говорио:
„Да ти нисам вјеру заложио,
Сад бих теби посијеко главу.
Кунем т се а, вјеру задајем,
Док се сване и огране сунце, 30
Хоћу купит киту и сватове
И довешћу лијепу ђевојку;
Ако буде чедо под појасом,
Ништа теби учинити не ћу;
Ак’ не буде чедо под појасом, 35
Одмах ћу ти посијећн главу!“
Док у јутру сунце огријало,
Упут спреми киту и сватове
И доведе лијепу ђевојку.
До по ноћа здраво и весело, 40
Од по ноћа чедо породила.
Кад то виђе беже Омер беже,
Зави чедо у бијело платно,
Однесе га, метну у џамију.
Кад у јутру бијел дан свануо, 45
Пред двором му три кола играју
У трећему слуга Хусејине.
Подранио беже Омер беже.
И велики ћурак пригрнуо,
Голу сабљу под ћурак узео; 50
Па наљезе покрај Хуса слуге —
Махну сабљом и десницом руком,
Слузи Хуси осијече главу![1]
