Подиго се будимски бешлага
У тазбину с вјерном љубом својом,
Кад су били кроз гору зелену,
Проговара будимски бешлага: —
„Запјевај де моја вјерна љубо, 5
Ја л ергију јали даворију,
Ја ли какву пјесму од јунака!“ —
Кад запјева бешлагина љуба: —
„Гдје си болан Илимовић Бајо,
Прије си ме у мајке просио, 10
Ево мене у гори зеленој,
Гдје ти водим буднмског бешлагу!“ -
То је Бајо и слушо и гледо,
Скочи Бајо су дванаест друга
И ухвати будимског бешлагу 15
И кадуну бешлагину љубу,
Погубише будимског бешлагу;
Па је води у Ружицу цркву,
Те је туна прекрстио Бајо
И вјенчо је себи за љубовцу. 20
Из овога ми је бира запало шест пјесама код загребачкога књижевника г. Николе Кокотовића и седма (одуља) Маџарка дјевојка; а још и четири изворне слике нз кадилука столачкога!!!
