Млада султанија
Расла јела под царевим двором,
Туј ми царе често диван чини,
Не чини га с пашом ни везиром,
Ни с муктаром ни са силиптаром,
Ни са својим младим хазнадаром, 5
Већ са својом шћери султанијом.
Цар је шћери тихо говорио:
„Мисли, шћери за кога ћега поћи,
Ил ћеш пашу или ћеш везира,
Ил муктара или силиптара, 10
Или мога млада хазнадара?" —
Ал говори султанија млада:
„Нећу бабо тога ни једнога;
Већ ја хоћу Омер барјактара!“ —
Ал је царе шћери говорио: 15
„Шути, шћери, муком замукнула,
Синоћ га је чета уфатила,
Одвела га ка Једрену граду,
За њег ишћу три товара блага,
И три узде бисером кићене, 20
И три рахта од сувога злата,
И три коња што ће носит благо.“ —
Кад то чула султанија млада
Скочила је од земље на ноге,
Свој је дробни бисер раскитила, 25
Три бисерли узде накитила;
Белензуке своје расковала,
Три од злата рахта саковала;
По родбини благо сакупила;
Натовари три товара блага, 30
И три рахта од сувога злата,
И три узде бисером кићене. —
Она иде ка Једрену граду,
Кад је дошла ка Једрену граду
Ногом бије у Једренска врата: 35
„Отворте се, не отвориле се!
Давно сте ми драго затворили,
Моје драго Омер барјактара.“
Кад то чуо Омер барјактару,
Удрио се руком по кољену; 40
Колико се лахко ударио,
Скерлет чоха на кољену пукла. —
Па говори Омер барјактаре:
„Севдалуче, голем белајлуче,
Чак ти мене у Једрену нађе.“[1] 45
П. Мирковић.
