Југ поћера по небу облаке,
Савио их сјеверу на врата,
У сјевера лијепа ђевојка.
Југ запроси сјеверку ђевојку,
Југ је проси, сјевер се поноси: 5
„Ајд’ отален једна јужетино,
Све си редом воде помутио
Ошљем н’јеси царева бунара,
На њем сједи Блажена Марија,
На крилу јој три преблага сина: 10
Једно јој је киша поросица
Друго јој је јарковито сунце,
А треће јој бдиједа мјесечина.
Проговара киша поросица:
„Ја сам теби понајпречи мајко, 15
Кад поросим о Петрову дану,
Кад поросим, свак ми се радује,
Понајбоље на раду ратаре.“ —
Проговара јарковито сунце:
„Ја сам теби понајпречи мајко, 20
Кад огријем о Савину дану,
Свак се мени обрадује мајко,
Понајбоље сирота ђевојка.“ —
Проговара блиједа мјесечина:
„Ја сам теби понајпречи мајко, 25
Кад огријем у по ноћи мајко,
Свак се мени обрадује мајко,
Понајбоље у путу путниче.“ —
