Сунце сјаше, киша ромињаше,
Бег Иван-бег дјевојку вођаше,
Бег Иван-бег коња разиграва,
До дјевојке своје доиграва,
Дјеверима Иво говораше: — 5
„Дјеверови, што сте код дјевојке,
Разапните сајван над дјевојком,
Да не кисне дувак на дјевојци,
Јер ме скупо тај дувак стануо
У Стамболу осамдесет кеса?[1] —" 10
А вели му са коња дјевојка: —
„Нека кисне пуст ми остануо,
Кад ме мајка за недрага дала,
За хорјата и хорјатског’ сина,
Кад је њега родила хорјатка 15
У шумади чувајућ крмади,
У опрегу дома донијела,
Хорјатскијем мљеком задојила;
А мене је госпођа родила
У одаји међу јастуцима 20
Под бисером и под дукатима,
Госпође ме на руке шетале
Господскијем млијеком задојиле! — “
То зачуо Челебија Иво
Што говори на коњу дјевојка, 25
Често Иво коња разиграва,
До дјевојке своје доиграва,
Па дјевоци Иво говораше: —
„Јадна ти си и чемерна ти си,
Када будеш сада двору моме, 30
Па с’ укажу бјели двори моји,
Нјесу двори купом покривени,
Нит’ су купом нит’ су тенећетом,
Моји двори сламом покривени;
А кад будеш пред бијеле дворе, 35
Срешће тебе моја мила мајка,
није на њој диба ни кадифа,
Већ је на њој црна сукнењача;
Срешће тебе девет сестра моји,
Није на њим диба ни кадифа, 40
На њима су бмјеле сукнењаче.
Јадна ти си и жалостна ти си,
Како ће се прегпут та госпођа
Мајци мојој пољубити скуте
И сестрама приступити руци? 45
Кад уљежеш у бијеле дворе
Н’јесу двори чохом простирани,
Ни уз дувар кадифли-јастуци
Већ прострти црним химбуљама
А уз дувар сукнени јастуци! 50
Јадна ти си и госпоство твоје,
Гдје ћеш сјести ти с господством твојим?“ —
У ријечи у којој бијаху
Бијели се укажују двори,
Н'јесу двори купом покривени, 55
Него јесу жутим тенечетом,
Осјевају као жарко сунце.
Кад су били пред бијеле дворе,
Сусрела је мајка и сестрица,
На свакој је диба и кадиФа, 60
А на глави бисер и дукати;
Кад је била у бијеле дворе,
Двори јесу чохом покривени,
А уз дувар кадиФли-јастуци.
А да видиш Челебије Иве, 65
Он приступи лијепој дјевојци: —
„Вид госпојо, сада јада твога!
Обје јој је руке одрезао
И оба јој ока ископао,
Па је натраг повратио мајци: 70
— „Хајде кажи милој мајци твојој
Како тн је у Иван бег било! —“
Шехерли пјесме из Босне и Херцеговине. Из збнрке Вида Вулетића-Вукасовића.
