„Саба зора био дан,
Устај горе мио драг,
Да идемо у Мостар,
Да беремо ђулистар;
Да идемо у коло 5
Да китимо ђевојке. —
А мој мио Мијате!
Не фатај се до мене
Већ се фатај спрам’ мене,
Макни оком на мене, 10
Као да си код мене.
Има људи зле воље,
Они нама говоре:
До смо ми се љубили,
А н’јесмо се ни вид’ли, 15
Пошље синоћ и јутрос
И још ћемо довече,
Нек нам буде сву вече. —
Од твог’ двора до мог’ двора
Посађен је бор до бора, 20
Међу њима трешња, вишња
Неморе нам нико ништа.“
