Фалила се лијепа дјевојка: —
„Сад ме просе двоје троје свати:
Од Мостара и од Сарајева,
Трећи свати мој комшија први,
Да ми сада на муштулук дођу, 5
Ја би дала пола руха свога;
Да ми сада иа мушталук дођу,
Да ме не да ка Мостару граду,
Ја би дала рухо свеколико;
Да ми сада на муштулук дођу, 10
Да ме бабо за комшију даде,
Ја би дала једно око моје,
А једно би мени оставила,
Чијем би се комше нагледала! —
Илем комше илем срце моје, 15
Да сам ружа би се пресадила,
У комшину башчу усадила,
У комшиној процвала би башчи,
Нек ме бере мој комшија драги,
Нек ме бере нек мирише у ме; 20
Илем комше илем срце моје,
Да сам лоза би се пресадила
Уз комшине дворе усадила,
Вијала се уз комшине дворе,
Ко би и ја уз комшију мога; 25
Да сам вода би се навратила
Пред комшине дворе излјевала,
Нек ме пије мој комшија драги,
Нек ме пије и нек’ се умије,
Не би ли му у срцу остала!“ — 30
Млиде она нико и не чује,
Ал је бабо и слушо и гледа,
То је баби врло жао било,
А око ње кулу саградио,
Не оставља врата ни пенџере, 35
У њу меће своју ћерцу драгу,
Па је она у Бога искала: —
„Пусти Боже, муње и громове,
Разби 'кулу мила бабе мога,
Да ја виђу мог’ комшију драгог’: 40
Јаше л’ коња по мејдану комшо,
Носи л’ коњић според комшом главу? —“
Код Бога јој мадбул дова[1] била,
Бог пушћао муње и громове,
Бабину јој кулу проломили 45
И њу бацн у комшину башчу,
А комшија бјеше уранио,
Па је јами за бијелу руку,
Па је вјенча себи за љубовцу.
Шехерли пјесме из Босне и Херцеговине. Из збнрке Вида Вулетића-Вукасовића.
