Ој Бојана, зелена ливада,
Што си тако зелена полегла?
Како не би зелена полегла,
Кака су ме три љељена прешла,
Јутрос рано девет дјевојака; 5
Свака носи по срп на рамену,
А најмлађа косу о појасу.
Она коси свакојаку траву,
Понајвише ситну дјетељину.
Она носи пред брацове коње: 10
„Гристе, пасте, брацови коњици,
Далек ћете путак путовати,
И три моста кована пријећи,
Три кована, а три некована,
Па изаћи на Смиљево поље. 15
Гђе но мајка редом столе меће
И на столе бијеле тањире,
На тањире зелене јабуке;
Сваком свату тањир и јабуку,
Ђувегији прстен и дјевојку.“ 20
