Платно снује Хасан-агиница

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


[Платно снује Хасан-агиница]

Платно снује Хасан-агиница,
Дунава из леђена златна.
Бог јој даде морске југовине,
Мрве јој се замрсило платно.
А кадуна врло даргин била: 5
Сто аршина истргала платна.
Код ње бјеше заова кадуна,
Па заови тихо говораше:
„Заовице, по Богу, сестрице,
„Не мој казат' милој мајци својој, 10
„Помоћу ти рухо сакупити!“
За то она хаје и не хаје,
Па полеће у одају мајци:
„Чу ли мене, мила мајко моја!
„Уз’о час га сина оженила, 15
„А у гори снаху добавила:
„Сто аршина истргала платна!“
А да видиш остарјеле мајке:
Она сними са ноге нанулу,
— Та нанула од сухога злата — 20
Па је своју снаху ударила —
На лицу јој рану начинила!
Ту при старој добра срећа била —
Ту не бјеше аге, Хасан-аге,
Лов ловљаше, по гори хођаше — 25
Таман био за недјељу дана.
Кад изашла недјељица дана,
Кад ето ти аге, Хасан-аге!
Сусрета га на авлији љуба,
Па је под њим коња ухватила. 30
„Гдје си, ага, за Бога милога,
„Ево има недјељица дана!и
— „Не чуди се мени у планини,
,.Но се чуди себи, моја љубо:
„Што је рана на бијелу лицу ?!“ 35
— „А Бога ми, мио господару —
„Хасан ага, огријано сунце!
„С твојом мајком кројила кошуље,
„Мрве јој се омакле маказе —
„На лицу ми рану начинила!“ ... 40
За то ага хаје и не хаје,
Но полетје у одају мајци:
„Чу ли мене, мила моја мајко!
пШто је ране на лицу у ханке?!“
А завика остарјела мајка: 45
„Срамота је казивати, сине,
„Она иде на ахаре момцим —
„Ашикује на ахар’ с момцим,
„Понајвише с’ Хусеин ћехајом!“ ...
Тад се ага љуби повратио, 50
Па је узе за бијелу руку,
Па ј’ изведе на мермер авлију,
А докопа сабљу с чивилука —
Удара је по свилену пасу.
Проговара лијепа кадуна: 55
„Хасан-ага, мио госполару!
„Не ударај по свилену пасу,
„Но ударај по бијелу врату —
„Ево има недјељица дана
„Откад млада мушко чедо рађам!“ 60
За то ага хаје и не хаје,
Но удара по свилену пасу
На сабљи је чедо износио!
Па однесе у одају мајци:
„Нај ти, мати, од злата јабуку, 65
„Па се с’ њоме разговарај, мајко —
„Разговмрај до вијека свога;
„А ја одох главом по свијету,
,,Ка’ но медна пчела по цвијету!" ...
Па изведе на авлију дора: 70
„Јалах!“ рече, појаха дорина,
А завика грлом бијелијем:
„Моји двори, остали ми пусти,
„По вама се сваке птице легле —
„Понајвише црне кукавице: 75
„Кукале ми и сека и мајка —
„Кукале ми до вијека свога!
„Хајде, секо, ти се не удала,
„И ако се кад-год и удала:
„Не видјела уз кољена сина, 80
„Нашла дјецу од дванаест мајака,
„И заове редом поудате —
„Поудате — натраг повраћене!“ ...

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Босанска вила, година IХ, број 16, Сарајево, 30. август 1894, стр. 252-253.