Везак везла Роса робињица,
На чардаку, на бијелој кули,
Долази јој тица ластавица.
Говори јој Роса робињица:
„Богом секо тицо ластавицо 5
Јеси л’ скоро у Инђији била?
Јеси л’ била код мог б’јела двора?
Је л’ ми стара у животу мајка?
Је л’ ми врло бабо остарио?
Јесу л’ми се секе поудале? 10
Јесу л моје рухо разнијеле?
Јесу л’ ми се браћа оженила?
Проговара тица ластавица:
„Ја сам скоро у Инђији била
И била сам код твог бјела двора; 15
Стара ти је у животу мајка,
Врло ти је бабо остарио,
Твоје су се секе поудале
И твоје су рухо разнијеле.
Твоја су се браћа оженила. 20
А кад ти се најмлађи жењаше,
Сваком снаха дара донијела,
Па и теби Росо робињице,
Па га даје твојој старој мајци:
„Нај ти даре моја свекрвице, 25
Нај ти даре Росе робињице."
Кад то зачу Роса робињица,
Ђерђефом је о тле ударила
И умрије жалосна јој мајка!
Прибиљежио Коста Божић.
Референце
Извор
Босанска вила, година I, број 14, Сарајево, 16. јула 1886, стр. 220-221.
