Сунце зађе а мјесец изађе.
Сви ајдуци сјеном дојездише
Дојездише двору Стјепанову
Ал у двору нико не бијаше
Танка Сара и лијепа Мара. 5
Танкој Сари савезују руке:
Кажи Саро Стјепаново благо!
Неће Сара да за благо каже
Лијепој Мари очи извадише:
Казуј Маро Стјепаново благо! 10
Кад се Мара у невољи нађе
Она каза Стјепаново благо:
Ено горе на горњем чардаку
У сандуку међу сандуцима
Завијено у везену кошуљу 15
Што но сам је ја весела везла
Ја је везла а мајка ме клела
Шћери Маро ти је не дерала
Дерали је нагорски ајдуци.
