Ој дјевојко под брдом Сапни пуце под грлом Нек се грло не б’јели, Нек ме срце не боли. — „Бољело те за мајком, 5 Као мене за тобом. И у гори цвјет говори: Јеси ли драг колик’ ја? Да се с’ тобом коликам, Зеленијем јабукам'.“ 10 Забиљежили: В. Стакић и Ђ. Марковић
Босанска вила, 1887, година II број 6. Сарајево, 16. марта 1887, стр. 91.
