[Запросио силан Џафер беже]
Запросио силан Џафер беже,
Преко Дрине чак у Фочи равној —
У некаква Вахиз ефендије.
Прстен дава, свадбу уговара:
„Ова свадба до петнаест дана, 5
„Док ее врнем граду у Требињу,
„Док искупим киту и сватове:
„Триста свата и тридес јенџија
„И тридесет младије чауша!“ ...
Па се врну граду у Требињу, 10
Па сакупи киту и сватове —
Одведе их Фочи каловитој.
Кад’ су дошли Вахизову двору,
Сви сватови под двор на ливаду;
Поглаваре на нове ахаре, 15
Јенџи каде на високу кулу.
Сви сватови коње разјахаше,
Али неће силан Ђафер беже.
Игра коња око б’јеле куле,
Па дозивље таста ефендију: 20
„Изађ’ амо, тасте ефендија —
„Изађ’ амо, изнеси дарове!
„Сваком свату ата нејахата,
„Старом свату ата под рахтима,
„Под рахтима и под пусатима; 25
„Јенђијама пече од бисера,
„Баш јенџији танахну робињу;
„Чаушима од злата чукљуне,
„Ђеверима златне бошчалуке!“ ...
Док се срдну Вахиз ефендија: 30
„Јаши коња, силан Џафер беже!
„Не би дара ни сва Фоча дала,
„А дела ли Вахизови двори!“ ...
Кад у јутру јутро освануло,
Подранио Вахиз ефендија, 35
Шћери својој у шикли одају;
Отворио од одаје врата,
А кад пред њом нури горијаху,
Мелећи јој сабах казиваху,
А хурије подвит рука стаху, 40
Кад уљезе милој шћерци својој,
Нури јој се упут издунише,
А мелећи небу побјегоше,
А хурије гаип учинише!
„Чу ли мене, мила шћери моја! 45
„Има тамо гора Орахова,
„Не би гору соко надлетио,
„А дела ли свати надјахали!
„Има пред њом Тулбет поље равно,
„Туде има тулбе дјевојачко; 50
„Ту ће свати коње разјахати,
„Па ће узет’ турски абдест на се,
„Па ће клањат два хаџет рићата —
„Ти ћеш, шћери, четири рићата!
„Тулбету се отворити врата: 55
„Савиј скуте — у тулбе ушетај!и ...
— Луда шћерца мудре свјете прима!
Све завика чауш до чауша:
„Хазур ола, кита и сватови!
„Кратки дани, а дуги конаци, 60
„Далеко је у Требиње доћи“.
Па пођоше кита и сватови.
Кад’ су били гори Ораховој —
Не би гору соко надлетио,
А дела ли свати надјахали. 65
Ту сватови коње разјахаше,
Па узеше турски абдест на се,
Па клањаше два хаџет рићата, —
А дјевојка четири рићата!
Тулбету се отворише врата: 70
Сави скуте, у тулбе ушета!
Од сватова нико и не гледа,
Пошље један дјевер Мухамеде;
А завика грлом бијелијем:
„Зло ти јутро, силан Џафер беже, 75
„У тулбе ти ушета дјевојка!“...
А да видиш силан Џафер бега:
Он је тражи три бијела дана —
По тулбету и око тулбета;
Но залуду фајде не имаде. 80
Кад’ четврти данак освануо,
Док се млада из тулбета криви:
„Јаши коња, силан Џафер беже,
„Јаши коња и води сватове;
„Овдје нема за тебе дјевојке, 85
„Вет је ово хурија дјевојка!“ ...
А да видиш силан Џафер бега:
Он ми сави алајли бајраке,
Заустави јасну даулбану,
Па он оде граду и Требињу — 90
Кукајући и лелекајући ...
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
