Кујунџија Нико и Милинко —
Међу њима јединица sека,
Сека њима 'вако говорiла:
„Ој бора ти, Нико и Милинко,
Скујте мени два од злата кључа, 5
Да отворим два камена града,
Да ја видим шта у граду има.“
Браћа секу одмах послушала,
Сковали јој два од злата кључа.
Отворала два камена града, 10
Кад у граду девет браће сједи,
Међу њнма сека Анђелија.
Анђу просе двоји троји свати:
Једни свати са неба мјесече,
Други свати од истока сунце, 15
Трећн свати анђели је просе.
Најстариј’ ]ој братац говорио:
„Ког' ћеш секо? Ког је теби драго? —
Или волиш сунце ил мјесеца
Ил ћеш секо анђели те просе?“ 20
Њему сека тихо говорила:
„Ја најволим са неба мјесеца,
Јер се мјесец често подмлађује,
У години по дванајест пута.“
Најмлађи јој братац говорио: 25
„Секо моја, луде ти си главе,
И сунце се свако јутро рађа.“
Најстарији братац говорио:
„Зови свате са неба мјесече,
Зови свате ајде по дјевојку; 30
Зови кума светога Јована,
А прикумка светога Николу,
Старог свата светог Аранђела,
Зови ћају светога Илију,
А прв’јенца светога Ђорђију, 35
Два дјевера два јесенска свеца,
Даница им коловођа била,
Коло води а пјесме изводи:
„„Даруј коло свети Николаје,
Даруј коло сн’јегом дубокијем! 40
Даруј коло свети Аранђеле,
Даруј коло кишом сусњежицом!
Даруј коло светитељ Ђорђије,
Даруј коло травом зеленицом!
Даруј коло светитељ Илија, 45
Даруј коло сунцем жестокијем!
Даруј коло светитељ Јоване,
Даруј коло медом и сријешом!““
Прибиљежио у Пазарићу, близу Сарајева Никола Лалић.
