Роди мајка до девет синова
И десетог од Кратова Раду.
Свих је девет мајка поженила,
И снашице у двор доводила,
Кад ожени од Кратова Раду 5
Испроси му Златокосу Росу,
Испроси му и у двор доведе.
Кад су дошли Роси похођани,
Похођани и отац и мајка.
Ал’ бесједи златокоса Роса: 10
„Право иди од Кратова Радо,
Па понуди госте вечерати:
„Вечерај ми и старац и баба!
И вечсрај тасте господине!
Ал’ — излази остарјела мајко: 15
Не иогу ми гости вечерати
Од гадости — од твоје старости!"
То је Раде послушао Росу.
А кад зачу остарјела мајка,
Узе мајка штаку и павлаку, 20
Па одлази у гору зелену,
Па се вије за три љетна дана,
Од гладостн трухлу кладу јела,
Од жеђости с лиска росу пила,
Постеља јој та зелена трава 25
А узглавље ледено камење. —
Отуд иде црни калуђере,
Питао је црни калуђере:
„Бога теби остарјела мајко,
Шта си тако стара сагрјешила, 30
Кад се вијеш за три љетна дана
Од гладости трухлу кладу једеш
Од жеђости с лиска росу пијеш;
Постеља ти та зелена трава
А узгдавље ледено камење?“ 35
Ал’ говори остарјела мајка:
„Кад ме питаш црнн калуђере,
Кад ме питаш право да ти кажем,
Родила сам до девет сннова,
И десетог од Кратова Раду, 40
Свих сам девет младих поженила
И снашнце у двор доводила.
Кад оженнх од Кратова Раду,
Испросих му му златокосу Росу,
Испросих му и у двор доведох. 45
Кад су дошли Роси похођани,
Похођанн и отац и мајка,
Ал говори златокоса Роса:
„Право иди од Кратова Радо,
Па понуди госте вечерати: 50
Вечерај ми и старац и баба!
И вечерај тасте господине!
Ал’ излази остарјела мајко:
Не могу ми гости вечерати,
Од гадости од твоје старости!“ 55
А ја узех штаку и павлаку,
Па отидох у гору зелену,
Па се вијем за три љетна дана,
Од гладости трухлу кору једем,
Од жеђости с лиска росу пијем, 60
Постеља ми та зелена трава
А узглавље ледено камење.“
Ал’ бесједи црни калуђере:
„Бога теби остарјела мајко!
Та ја н’јесам црни калуђере, 65
Већ ја јесам отац Николаја.
Идни стара свом бијелом двору,
Код твог двора десет каменова,
Код камења десет каменица,
Уз њих јесу десет каменчади. — 70
Што су оно десет каменова,
То су твојих свих десет синова,
Што су оно десет каменица,
То су твојих свих десет снашица,
Што су оно десет каменчади, 75
То су твојих десет унучади!"
Записао: Ј. Р. В.
Референце
Извор
Босанска вила, 1887, година II бр. 7. Сарајево, 1. априла 1887, стр. 105-106.
