Буди мајка Катицу дјевојку,
Харамбаша баш на врата стао:
„Не буд’ мајко, Катице дјеврјке!
И ја ћу је јунак пробудити
Б’јелом руком по бијелу лицу, 5
Буздованом по танкој кошуљи,
Узећу је за бијелу руку,
Водићу је црљеноме мору.
Кад су дошли црљеноме мору,
Цичи, плаче Катица дјевојка: 10
„Аој моје прецрљено море,
Мој те бајо три пут препливао."
