Подиже се Скадарлија Јово
Скадру граду, да купи хараче.
Он не купи гроша ни дуката,
Већ од сваке куће по јунака.
Нека кућа нема ни јунака 5
Осим мајка сина јединога
И сестрица брата од заклетве[1],
Па и њега даде на хараче.
Далеко га мајка испратила,
Мила сеја до сињега мора. 10
Кад с’ у сиње увезоше море,
Мила сеја брату говорила:
"Мили брате, обазри се на ме,
Да ја видим твоје очи вране,
Да испишем јаглуку на грану! 15
Кад се, брате, ја ожелим[2] тебе,
Да погледам јаглуку на грану,
Да ме, брате, мине жеља на те!"
Мили брате сеји говораше:
"Мила сејо, обазри се на ме, 20
Да ја видим б’јело лице твоје,
Да испишем ђогу међу очи;
Кад се, сејо, ја ожелим тебе,
Да погледам ђогу међу очи,
Да ме, сејо, мине жеља на те!" 25
Разали се на мору возару,
Врати мајци сина јединога
И сестрици брата од заклетве.
