Или грми, ил’ се земља тресе,
Ил’ удара море о брегове?
Ннти грми, нит се земља тресе,
Нит’ удара море о брегове,
Веће јечи шехер Бањалука; 5
Удаје се пашина унука,
Чак у Стамбол, за царева сина.
Кад је пошла кита и сватови,
Мудро паша Фату свјетоваше:
„О Фатима, драга шћери моја! 10
Када будеш на помол Стамболу,
Пусти дибу коњу до копита,
Пули дувак коњу до стрмашца.
Гледаће те сва царева војска
И сам царе са дивана свога, 15
Царевица кроз драго камење,
Султанија кроз мрежу бисера.“
Луда Фата муар сјет примила.
Кад је била на помол Стамболу,
Спусти дибу коњу до копита, 20
Пули дувак коњу до стрмашца.
Гледала је сва царева војска
И сам царе са дивана свога,
Царевица кроз драго камење,
Султанија кроз мрежу бисера. 25
Кад је била блнзу б’јелог двора;
Сиђе царе са дивана свога,
Узе злато за бијелу руку,
Уведе је у своје сараје
И за се је нићах учинио, 30
А сину је бно испросио.
Прибиљежио Душан Ст. Поповић, Зеничанин.
Референце
Извор
Босанска вила, година I, број 16, Сарајево, 16. августа 1886, стр. 251.
