Вино пије Василије
Еј леле аман![1]
Вино пије у прозорје;
Дилбер Јоку довикује:
„Дилбер Јоко мило око! 5
Је ли кућа отворена?
Је ли чаша наточена?
Је ли боца испражњена?
Је ли лице умивено?
Умивено, наб'јељено? 10
А да ли је обљубљено?"
Јока му се одазива:
„Василије душо моја!
Јесте кућа отворена,
Јесте чаша напуњена, 15
А и боца испражњена.
Јесте лице умивено,
Али није наб’јељено,
Нит је јоште обљубљено;
Ал’ данас ће Васо пити 20
Вино пити и обљубит."
