Сестра сестру на вечеру звала;
Говорила Халилбеговица:
„Сестро моја и мила и драга!
„Ја сам синоћ лијеп сан уснила,
„Гдје је моја чоха изгорјела, 5
„И чахтија са четири краја.“
„Сеетро моја и мила и драга!
„Што је твоја чоха изгорјела,
„То ћеш, сестро, ти ми умријети;
„Што чахтија са четири краја, 10
„То ће ти се оженити драги,
„Сиротињу твоју потуркати!“
— „Сеетро моја и мила и драга!
„Дај ти мени ведра огледала,
„Да ја видим — је ли чехра моја, 15
„Је ли чехра онога свијета.“
Дехити јој ведро огледало;
Док у њему опазила лисце,
Па је млада сестри говорила:
„Благо мени од сад до вијека, 20
„Моја чехра оног је свијета!“
„Јалах!“ рекла, теслим учинила.
Халил-ага ј’ љепо укопао,
Љепо јој се с’ мезара врнуо.
Пролазио тијесним сокаком, 25
Испред двора Хаеан-агинице.
Гледала га Хасан-агиница
Са пенџера, са бијеле куле.
„Да т’је здраво глава, Хасан ага,
„Умрије ти Хаска када млада!“ 30
Проговара ага Халил-ага:
„Дај ми руку, да идемо двору!“
Иште једну, а обје му пружа;
Одведе је свом бијелу двору. —
