Мобу купи силан Иван беже,
Вас дан моба жела и пјевала.
Молила се племенита Мара,
Молила се својој милој мајци:
„Чу ли мене мила мајко моја 5
Оћу л' ићи на росну ливаду,
Да ја видим мога бабе мобу?“
— „Хајде Маро на горње чардаке
И погледај са демир пенџера!“
Оде Мара на горње чардаке 10
И погледа са демир пенџера,
Угледа је силан Иван беже,
Голијем јој запријети ножем.
Мара мајци тихо говорила:
„Јаох мени мила мајко моја 15
Што ћу сада од живота свога,
Угледа ме мој милосни бабо
Што ћу јадна од живота свога!
А да би се млада потурчила
Жао ми је вјеру преврнути; 20
А да би се млада објеспла,
Зло по тјело а горе по душу!
Идем мајко на Орлово ст’јење,
Па ћу скочит’ ннз Орлово ст’јење.“
У то доба силан Иван беже, 25
Па он пита вјеренице љубе:
„Љубо моја камо Мара моја?“
„Оде Мара у Орлово стјење!“
Отлен оде силан Иван беже.
Мара стоји на Оровој стјени 30
„К мени, к мени драга Маро, моја,
А тако ми Бога великога
Нншта теби учннити нећу!“
Кад га виђе племенита Мара
Она скочи низ Орлово стјење. 35
