Дјевојка се у Дреновцу купа,
Меће капу на дренову грану,
А кошуљу у зелену траву,
Јој прегачу на студену ст'јену.
Она мисли нико је не види. 5
Видјело је момче од оваца,
Од оваца испод Бороваца.
Привлачи се момче од оваца,
Краде капу са дренове гране
И кошуљу из зелене траве, 10
Јој прегачу са студене ст'јене.
Кад с’ окупа лијепа дјевојка,
0бзире се и тамо и амо.
Нема капе са дренове гране,
Ни кошуље из зелене траве, 15
Јој прегаче са студене ст'јене.
Удара се руком по кољену:
„Аој мени до Бога милога”.
Смишљала се лијепа дјевојка,
Па сабира широперу траву, 20
Па од траве скројила кошуљу,
Излазила момку код оваца:
„Дајдер мени, момче. од овзца,
„Дајдер мени везену кошуљу,
Све кошуљу платно пребијело, 25
Полегла ти по долу шеница.
Ја ти била прва суђеница,
Тавница ти моја њедра била,
Чуј, драгане вуци те ујели,
Мрки вуци — дјевојачки зуби 30
Хиљоду ти овце музенице,
Ев' дјевојке прве стругарице.
Родила ти по брду шеница,
Ја дјевојка прва жетелица”.
Младо момче тихо говорило: 35
„Моја мила у двору ми била,
До године родила ми сина,
Баба њему кошуљу скројила”.
